Bosko Obradovic je osoba koju cenim, ne zbog njegovog politickog stava, smatram da je konzervativan do krajnjih granica.
Smatram da nasa politicka misao treba da krene hrabrije, putem ideja Dobrice Cosica, najsmelijeg politikcog filozova u Srbiji posle Slobodana Jovanovica.
No Dveri Srpske imaju nesto vredno, moralni stav prema zivotu.
Protiv abortusa, ovog zapadnog modernistickog nacina zivota.
Oni su tradicionalisti, i to je jako dobro, kult zivota, pa ako hocete i zivot po Bozijim zapovestima je nesto za svaku pohvalu.
Kult zivota, kult radjanja prava stvar.
Jedino je spisku razocaranih sa EU, i zapadom mogao prosiriti i Vojislavom Kostunicom.
I on je naime pobedio Slobodana Milosevica na tezi, kraj izolacije i ulazak u EU.
Ovo je jedan jako itnelektualno posten tekst. Bas onako, ko pravi postenjacina, vidi se da nije politicki ostrascen vec pre svega dosledan.
Bravo!
Preporuke:
0
0
2
sreda, 10 decembar 2008 11:22
brm
dirljiv je Obradovićev optimizam i dobre namere...ali kad stavim na tas par nadahnutih izjava Jeremića i jedino izlaganje predsednika koje nije preneto na sva zvona u medijima (ni ja za to nisam nikad čuo)s jedne strane i operaciju Vojvodina u izvedbi iste ekipe s druge strane, ja ga baš ne delim...uzgred to što je uradio Dodik uradio je i "onaj zlikkoovac" Milo Đukanović još više...pa CG nema problema sa stranim investicijama - traži ih i dobija tamo gde ima (juče Rusija danas arapske zemlje)a ne gde nema (EU i SAD)novca
Preporuke:
0
0
3
sreda, 10 decembar 2008 14:39
Citat srpskog velikana
Država koja nema razumevanje za vlastito "prirodno pravo" na samoodbranu, degradira svoje građane na predpolitička bića, koja sama snose odgovornost za svoj goli život.
Jugoslavija kao nedovršena država, Književna zajednica Novi Sad, Anthropos, 1988. str. 91.
Preporuke:
0
0
4
sreda, 10 decembar 2008 16:45
Vladimir Celeketic - Zambija
Kada se neke stvari ponavljaju onda ljudi obicno iz toga izvuku neke zakljucke i nauce neka pravila (sto nije uvek slucaj sa Srbima).
Dakle, sta je cudno u tome sto su ovde navedeni politicari promenili politiku? Nista. Ako vidimo kako se taj posao radi, ako naucimo nesto o godinama iza nas, videcemo da je to najnormalnije moguce ponasanje. Ako je za utehu, nije tako samo u Srbiji nego svugde. Kamo srece da je samo u Srbiji, onda bi imali sta da naucimo od drugih. Vrhunski cilj boravka nekog politicara, bilo na vlasti ili u opoziciji, u svakoj “demokratiji” danas, je zadovoljavanje licnih interesa. Koliko ce nekih drugih interesa biti zadovoljeno, drzavnih, nacionalnih, interesa nekih posebnih grupa, ... zavisi samo od toga koliko ce neki politicar biti “prisiljen” da im izadje u susret.
Zasto mi ocekujemo odredjeni moralni profil od politicara? I nije li moralni profil politicara slika moralnog profila nacije? Tesko pitanje za mene, to vec zahteva odgovor strucnjaka.
Pa ipak, o kakvom moralnom profilu nacije mozemo ovde da govorimo? Navescu samo dva primera. Srbi hoce u EU da bi “bolje ziveli”. Nista ne znaju o EU, ni kako radi, ni cemu sluzi, ali ce u EU jer kad pocnu da se “pridruzuju” onda ce da dobiju pare i “bolje da zive”. Nemac ce da radi i placa porez, a Srbin ce od tih para “bolje da zivi”. Ili drugi primer. Nista ne znaju o Haskom sudu, ni kako radi, ni kako je nastao, ni cemu sluzi, ali hoce da hapse i izrucuju ljude, upropascuju zivote citavih porodica i opet sve za to da bi “bolje ziveli”. Ako se nekoj naciji ovo navedeno moze “prodati” onda joj se moze “prodati” sve. Sta fali malo trcakanja levo-desno dok god je oko "centra"?
Preporuke:
0
0
5
sreda, 10 decembar 2008 23:23
Zoran Popović
"Nova politika za novo vreme" vladajuće stranke, bez obzira na sumnje u iskrenost, sigurno ima dobro utemeljenje u istraživanjima javnog mnjenja. U to sam se uverio, kada je danas gradonačelnik Beograda "progovorio ruski". Ne bi Đido govorio ni srpski, da to nije IN. Verujte mi na reč, Vuk Jeremić je odgovoran. Nagla popularnost Jermića zasenila mu je drugove i ovi su se dali na učenje ruskog. Šta nam preostaje, nego da verujemo da je iz srca. Nego nisam zbog toga počeo ovo da pišem. Autor teksta se skoro vratio iz Amerike, ali je propustio da primeti da se glavna parola američke propagande promenila. Posle decenijskih ratova u ime demokratije i zaštite ljudskih parava i sloboda, nova parola glasi "prevencija od genocida". Eto ga izazov za srpsku spoljnu politiku. U prošlom veku smo bili žrtve genocida i skoro istrebljeni iz nekih srpskih zemalja. Još uvek je naš narod u opasnosti od genocida i proterivanja. Da li bi trebalo, bar PREVENTIVNO, da identifikujemo, označimo, pa i da zatražimo zaštitu sopstvenog naroda od genocida? Siguran sam da bi trebalo dati podsticaj našoj diplomatiji, da definiše novu politiku za novo vreme. Verovatno bi i ona izlizana rasprava iz "Večernjih novosti", dobila pragmatičniji tok.
Preporuke:
0
0
6
četvrtak, 11 decembar 2008 22:06
drago p.
Odlicno obradjena tema, Bosko Obradovicu. Cestitke.Da, nova americka spoljna politika ima novu ideju spoljnopoliticku vodilju: prevencija genocida. U prevodu bi trebalo da znaci, necemo ratom da sprecavamo ratove i sukobe po svetu vec prevencijom, sto se uklapa u Obaminu strategiju i nacin vodjenja pobednicke kampanje. Znaci vise ce se fokusirati na domace probleme kojih je , bar se sada vidi premnogo a verovatno po inerciji stvari bice ih jos vise jer se sve ne vide iz ove ravni. Drugim recima , nekako ce morati da nas ostave da sami resavamo svoje probleme, sto opet znaci, pritisnuce EU da to obavlja u svom evropskom dvoristu, a mi sami ce mo imati vise manevarskog prostora. Ovo potvrdjuje tezu pisca da imamo orudje kojim mozemo od sada vrlo vesto i snazno da pritiskamo EU da nas status ili resi sa ZADATIM rokom ili nas ostavi na miru. Posto im ovo drugo ne pada na pamet i ne smeju da urade bas zbog prekookeanskog partnera, mislim da imamo sanse. Koliko ce nasa diplomatija i Predsednik, znati da iskoriste ovo, toliko ce bita skracenija nasa muka a i rok do koga mozemo znati na cemu smo. Znaci use i u svoje kljuse, jedino stalno pravilo. Inace, mislim da je Rusija konacno dosla u glavu nasim politicarima, da se bez nje nista od sada nece dogadjati u nasu korist. Verujem se da ce tako i ostati ubuduce , ne samo za ovaj "gasni" momenat. Jer i nama i Risiji je sada prelomno vreme. Jedino pobeda resava dobitak i opstanak. Bar sto se nas tice. Imajuci u vidu sve Srbe, gde god da se nalaze.
Preporuke:
0
0
7
petak, 12 decembar 2008 00:32
Aleksandar Pavić
Mislim da ne treba na bilo koji način amnestirati nosioce dosadašnje katastrofalne politike, tj. pripadnike Demokratske stranke ni po jednom osnovu. Oni su doveli zemlju na rub propasti, i ostavili je potpuno nespremnu za vreme koje dolazi. Vuk Jeremić je samo novi marketinški projekat Demokratske stranke za krizno doba. Dovoljno je zdravorazumskih Srba koji su sve vreme zdravo mislili, "rehabilitacija" zabludelih će samo produžiti agoniju Srbije.
Jeremić, ne zaboravimo, je nosilac jedne, u najboljem slučaju neinteligentne politike koja kaže "visićemo na pragu EU pa makar čekali još 50 godina". Pa će onda "naprasno da shvati" da nema šanse da ikad budemo primljeni u EU. To su obmane koje već jednom treba da prevaziđemo, i da jasno i glasno prozovemo krivce za dosadašnje zamajavanje.
Preporuke:
0
0
8
petak, 12 decembar 2008 11:59
drasko
Hvala Bosko. Ja nasoj vlasti ne verujem ali, sto kazete, ima nade. Za nas, za Srbiju i Srbe je jedini pravi "novi put" povratak srednjem sistemu koji je opisao vladika Nikolaj. Vi ste sigurno proucili Vladikono delo i znate o cemu pisem.
Preporuke:
0
0
9
petak, 12 decembar 2008 13:03
Vladeta Terzić
Apsolutno se slažem sa gospodinom Pavićem. Ne bi ih trebalo amnestirati. Da se politika i strategija našeg državnog vrha (DS-a)neće promeniti govori i rečenica B.Tadića "EU nema alternativu" koju gospodin Boško Obradović koga iskreno cenim nije apostrofirao. Meni je to dovoljno za zaključak. Onog dana kada SRBIJA bude primljena u eu, a nadam se da se to neće desiti, biće ozvaničen status SRBA kao robova. Istorija je učiteljica života. Vuk dlaku menja ali ćud nikako. Umiljato jagnje dve majke sisa.
Preporuke:
0
0
10
nedelja, 14 decembar 2008 16:41
Aleksandar Milošević
U poslednje vreme pratim stavove Boška Obradovića, koji se veoma često poklapaju i sa mojim razmišljanjima i stavovima. Tako i ovaj njegov tekst dobrim delom pokriva suštinu razmotrenih problema. Ali ono što bih ja na to dodao je moja zebnja da svi zajedno ne upadnemo u zamku i ne počnemo da navijamo za neke od ovih pomenutih političara a da oni pritom našu podršku ne zaslužuju. Moja zebnja dolazi iz prošlosti kada sam kao student, mlad buntovan i ogorčen na Miloševićev režim, kao i svi ostali navijao vatreno da Milo Đukanović pobedi Momira Bulatovića na predsedničkim izborima u Crnoj Gori, ne sanjajući kakvo zlo se iza toga krije. Kada se danas toga setim prosto se postidim. No da se vratim na suštinu Boškovog teksta. U poslednje vreme videli smo ideološke akrobacije pomenute trojke, u kojima su izneli stavove zbog kojih je nedavno doskorašnji premijer Koštunica bio izveden pred medijski streljački stroj i zbog kojih je napokon izgubio vlast. A da bi se Koštunica oterao sa vlasti sve je bilo dopušteno pa i koalicija sa partijama do skora satanizovanih Miloševića i Arkana.
Dakle pred Tadićem i Jeremićem stoje dva putića. Jedan je opisno rečeno Milov put a drugi Koštuničin.
Milov put podrazumeva slepu poslušnost Briselu i Vašingtonu, nekritičku ljubav prema istima, prećutno priznanje nezavisnosti Kosova i integrisanje preostalih Srba u albanski okupatorski sistem, stvoriti državu u državi u Vojvodini, distancirati se od Rusije, povesti zemlju u NATO bez refernduma naravno, integrisati LDP u vlast i medijski obraditi srpski narod, čak i SPC upregnuti u atlantske kočije..... E tako se može biti mladi i reformski političar voljen od svih.
Koštuničin put je ne raditi ovo gore navedeno pa smoći snage i izaći pred pripremljeni medijski streljački stroj, pa tamo biti izvrgnut ruglu kao neprijatelj svekolikog napretka.
Što se Milorada Dodika tiče tu je stvar jasnija. Republika Srpska vodi bitku za svoj opstanak i tu nema puno izbora.
Preporuke:
0
0
11
sreda, 17 decembar 2008 10:30
Nebojša
Veoma cenim rad Boška Obradovića u pokretu Srpske dveri, ali mislim da je promašio temu. Ne ѕnam zašto se uopšte bavi tzv. Predsednikom. Lično Borisa Tadića ne smatram predsednikom države Srbije već samo predsednikom stranke DS. Evo samo jednog primera. Kada je dotični bio ministar telekomunikacija ( kasnije vojske... )na pitanje novinara kako se snalazi u poslu koji nema nikakve veze sa njegovim zanimanjem ( po zanimanju je psiholog ) on je odgovorio da mu stranka pomaže u radu.
Takođe ministar spoljnjih poslova Vuk Jeremić je diplomirao teorijsku fiziku, dakle nema nikakve kvalifikacije za posao kojim se bavi. Verovatno i njemu u poslu pomaže demokratska sekta.
Preporuke:
0
0
12
četvrtak, 18 decembar 2008 14:15
Branko
Mislim da Tadicevo izlaganje nema neku posebnu tezinu kakvu mu pokusava pripisati g. Obradovic. Savetnici Predsednika su napisali govor u kome su hteli da pokazu da je njihov lider "u toku" sa savremenim intelektualnim debatama umereno leve pozicije, na kojoj njegova partija pokusava da se nalazi...
A sve te konstatacije o propasti liberalizma ne bi trebalo da budu argument za koji ce se cvrsto drzati domaci "analiticari", jer one su namenjene ljudima koji zele tako nesto da cuju...
Preporuke:
0
0
13
nedelja, 21 decembar 2008 13:02
Bosko Komadant
Odavno sam govorio ljudima oko sebe da su Dveri i moj imenjak Bosko zapravo politiski korektni konzervativci koji zapravo odgovaraju globalistima. Sada se pokayuje da oni koketiraju sa Tadicem i DS om koji znamo sta rade oko Kosova i Vojvodine. Sa Tadicem i Jeremicem se na brani Kosovo, Bosko. Zalosna je Srbija kad ovi i ovakvi politicki korektni autori koji pisu hvalospeve neuspesnoj politici predsednika i ministra inostranih dela vaze za nekakve nacionaliste i pravoslavce. Bosko je jos jedno srpsko razocaranje jer pokazuje sa kakvom lakocom se menjaju politicki stavovi oko kljucnih pitanja.
.jpg)
Smatram da nasa politicka misao treba da krene hrabrije, putem ideja Dobrice Cosica, najsmelijeg politikcog filozova u Srbiji posle Slobodana Jovanovica.
No Dveri Srpske imaju nesto vredno, moralni stav prema zivotu.
Protiv abortusa, ovog zapadnog modernistickog nacina zivota.
Oni su tradicionalisti, i to je jako dobro, kult zivota, pa ako hocete i zivot po Bozijim zapovestima je nesto za svaku pohvalu.
Kult zivota, kult radjanja prava stvar.
Jedino je spisku razocaranih sa EU, i zapadom mogao prosiriti i Vojislavom Kostunicom.
I on je naime pobedio Slobodana Milosevica na tezi, kraj izolacije i ulazak u EU.
Ovo je jedan jako itnelektualno posten tekst. Bas onako, ko pravi postenjacina, vidi se da nije politicki ostrascen vec pre svega dosledan.
Bravo!
Jugoslavija kao nedovršena država, Književna zajednica Novi Sad, Anthropos, 1988. str. 91.
Dakle, sta je cudno u tome sto su ovde navedeni politicari promenili politiku? Nista. Ako vidimo kako se taj posao radi, ako naucimo nesto o godinama iza nas, videcemo da je to najnormalnije moguce ponasanje. Ako je za utehu, nije tako samo u Srbiji nego svugde. Kamo srece da je samo u Srbiji, onda bi imali sta da naucimo od drugih. Vrhunski cilj boravka nekog politicara, bilo na vlasti ili u opoziciji, u svakoj “demokratiji” danas, je zadovoljavanje licnih interesa. Koliko ce nekih drugih interesa biti zadovoljeno, drzavnih, nacionalnih, interesa nekih posebnih grupa, ... zavisi samo od toga koliko ce neki politicar biti “prisiljen” da im izadje u susret.
Zasto mi ocekujemo odredjeni moralni profil od politicara? I nije li moralni profil politicara slika moralnog profila nacije? Tesko pitanje za mene, to vec zahteva odgovor strucnjaka.
Pa ipak, o kakvom moralnom profilu nacije mozemo ovde da govorimo? Navescu samo dva primera. Srbi hoce u EU da bi “bolje ziveli”. Nista ne znaju o EU, ni kako radi, ni cemu sluzi, ali ce u EU jer kad pocnu da se “pridruzuju” onda ce da dobiju pare i “bolje da zive”. Nemac ce da radi i placa porez, a Srbin ce od tih para “bolje da zivi”. Ili drugi primer. Nista ne znaju o Haskom sudu, ni kako radi, ni kako je nastao, ni cemu sluzi, ali hoce da hapse i izrucuju ljude, upropascuju zivote citavih porodica i opet sve za to da bi “bolje ziveli”. Ako se nekoj naciji ovo navedeno moze “prodati” onda joj se moze “prodati” sve. Sta fali malo trcakanja levo-desno dok god je oko "centra"?
Jeremić, ne zaboravimo, je nosilac jedne, u najboljem slučaju neinteligentne politike koja kaže "visićemo na pragu EU pa makar čekali još 50 godina". Pa će onda "naprasno da shvati" da nema šanse da ikad budemo primljeni u EU. To su obmane koje već jednom treba da prevaziđemo, i da jasno i glasno prozovemo krivce za dosadašnje zamajavanje.
Dakle pred Tadićem i Jeremićem stoje dva putića. Jedan je opisno rečeno Milov put a drugi Koštuničin.
Milov put podrazumeva slepu poslušnost Briselu i Vašingtonu, nekritičku ljubav prema istima, prećutno priznanje nezavisnosti Kosova i integrisanje preostalih Srba u albanski okupatorski sistem, stvoriti državu u državi u Vojvodini, distancirati se od Rusije, povesti zemlju u NATO bez refernduma naravno, integrisati LDP u vlast i medijski obraditi srpski narod, čak i SPC upregnuti u atlantske kočije..... E tako se može biti mladi i reformski političar voljen od svih.
Koštuničin put je ne raditi ovo gore navedeno pa smoći snage i izaći pred pripremljeni medijski streljački stroj, pa tamo biti izvrgnut ruglu kao neprijatelj svekolikog napretka.
Što se Milorada Dodika tiče tu je stvar jasnija. Republika Srpska vodi bitku za svoj opstanak i tu nema puno izbora.
Takođe ministar spoljnjih poslova Vuk Jeremić je diplomirao teorijsku fiziku, dakle nema nikakve kvalifikacije za posao kojim se bavi. Verovatno i njemu u poslu pomaže demokratska sekta.
A sve te konstatacije o propasti liberalizma ne bi trebalo da budu argument za koji ce se cvrsto drzati domaci "analiticari", jer one su namenjene ljudima koji zele tako nesto da cuju...